Uvod
Tuzla
Zašto je online fundraising važna tema za lokalne medije?
Lokalni mediji se često suočavaju s problemom finansijske
održivosti, pa je važno da se upoznaju sa alternativnim
modelima finansiranja, te s mogućnostima koje im pruža
online fundraising i crowdfunding.
Šta kažu naši trenerica i trener?
Šta kažu naši trenerica i trener?
Sanja Lazić - trenerica O čemu zapravo pričamo kada pričamo o crowdfundingu za medije?
Poslednjih
nekoliko godina, crowdfunding je postao
jedna od najpopularnijih reči u civilnom sektoru. Smatra se i predstavlja lakim
i skoro pa instant rešenjem za sve probleme neprofitnih organizacija, a od
nedavno i medija na Balkanu. Ipak, realnost je drugačija. Crowdfunding podrazumeva veliku pripremu i ispunjavanje nekoliko
važnih preduslova, a čak i to ne znači da smo otkrili tajni sastojak u receptu
za održivost organizacija. Međutim, krenimo ispočetka. O čemu zapravo pričamo
kada pričamo o crowdfundingu? Ovaj
kratki tekst daje odgovor na to pitanje.
Crowdfunding se često koristi kao sinonim za online fundraising – širi, krovni termin koji podrazumeva, najjednostavnije rečeno, metod za prikupljanje sredstava putem interneta. Uplate se obično obavljaju na posebnoj stranici, veb-sajtu organizacije/kompanije/tima, ili na eksternoj, specijalizovanoj platformi. Crowdfunding je jedan od (četiri) modela, a pre nego što ih predstavimo – definicija!
Crowdfunding ili zajednično finansiranje (ne postoji konsenzus oko prevoda termina, te ćete često u tekstovima pronaći i alternativne prevode poput grupnog finansiranja ili finansiranja iz zajednice/gomile) podrazumeva veliki broj malih donacija koje se uplaćuju tokom vremenski ograničene kampanje, čime se podržava neka konkretna ideja/projekat.
Za razliku od ostalih modela online fundraisinga, crowdfunding zahteva konkretnu, održivu ideju za koju sredstva mogu da se prikupe u roku od 30 do 60 dana. Ukoliko, na primer, vodite lokalnu televiziju i želite da modernizujete svoj studio – crowdfunding kampanjom možete da tražite podršku za novu kameru, mikrofone i teleprompter.
Ovo je, ujedno, i najjednostavniji model online fundraisinga. Za početnike u online fundraisingu, savetuje se crowdfunding jer je dobar način za testiranje spremnosti zajednice da vas podrži, troškovi su najniži i zahteva najmanje resursa jer ima ograničeno trajanje.
Za one naprednije, koji su već pokušali crowdfunding, bili uspešni u njemu i sada razmatraju uvođenje nekog kompleksnijeg modela u svoj fundraising plan, donacijski i članski model mogu predstavljati rešenje.
Ovi drugi, kompleksniji modeli, podrazumevaju i veće troškove – zato se savetuje da se u ovaj proces ne ulazi ukoliko niste sigurni da imate dovoljno lojalnu i aktivnu zajednicu koja verno prati i poštuje vaš medij, toliko da ga finansijski podržava na redovnom nivou.
Crowdfunding se često koristi kao sinonim za online fundraising – širi, krovni termin koji podrazumeva, najjednostavnije rečeno, metod za prikupljanje sredstava putem interneta. Uplate se obično obavljaju na posebnoj stranici, veb-sajtu organizacije/kompanije/tima, ili na eksternoj, specijalizovanoj platformi. Crowdfunding je jedan od (četiri) modela, a pre nego što ih predstavimo – definicija!
Crowdfunding ili zajednično finansiranje (ne postoji konsenzus oko prevoda termina, te ćete često u tekstovima pronaći i alternativne prevode poput grupnog finansiranja ili finansiranja iz zajednice/gomile) podrazumeva veliki broj malih donacija koje se uplaćuju tokom vremenski ograničene kampanje, čime se podržava neka konkretna ideja/projekat.
Za razliku od ostalih modela online fundraisinga, crowdfunding zahteva konkretnu, održivu ideju za koju sredstva mogu da se prikupe u roku od 30 do 60 dana. Ukoliko, na primer, vodite lokalnu televiziju i želite da modernizujete svoj studio – crowdfunding kampanjom možete da tražite podršku za novu kameru, mikrofone i teleprompter.
Ovo je, ujedno, i najjednostavniji model online fundraisinga. Za početnike u online fundraisingu, savetuje se crowdfunding jer je dobar način za testiranje spremnosti zajednice da vas podrži, troškovi su najniži i zahteva najmanje resursa jer ima ograničeno trajanje.
Za one naprednije, koji su već pokušali crowdfunding, bili uspešni u njemu i sada razmatraju uvođenje nekog kompleksnijeg modela u svoj fundraising plan, donacijski i članski model mogu predstavljati rešenje.
Ovi drugi, kompleksniji modeli, podrazumevaju i veće troškove – zato se savetuje da se u ovaj proces ne ulazi ukoliko niste sigurni da imate dovoljno lojalnu i aktivnu zajednicu koja verno prati i poštuje vaš medij, toliko da ga finansijski podržava na redovnom nivou.
Donacijski model podrazumeva jednokratne i/ili ponavljajuće donacije, obično na stranici samog medija/organizacije. Za razliku od crowdfundinga, nosilac kampanje (u ovom slučaju medij) poziva na opštu podršku – podršku radu medija. Druga karakteristika ovog modela je besplatan pristup svom sadržaju – dakle, čitaocima se ne ograničava pristup vašim pričama, već se samo daje dodatna opcija da podrže nezavisno novinarstvo. Odličan primer ovog pristupa je slovenački istraživački medij Pod črto.
Naredni model je članski i podrazumeva veću posvećenost vaše zajednice od prethodnog, donacijskog modela. To znači da se vaši čitaoci u toj meri vrednosno poistovećuju sa vašim medijem da su spremni da postanu “članovi” vašeg brenda. Oni koji odluče da podrže medij redovnim mesečnim ili godišnjim donacijama, dobijaju pristup ekskluzivnom sadržaju i nagradama, mogućnost da predlažu teme i razgovaraju sa autorima, kao i mnoge druge beneficije. Za primer članskog modela, pogledajte Guardian, ili srpski KRIK. Važno je napomenuti da i donacijski i članski model zahtevaju konstantno vođenje kampanje i podsećanje zajednice na važnost doniranja, što iziskuje dosta kreativnosti i posvećenosti.
Treći model, peer-to-peer, obično se organizuje oko događaja i nije čest u medijskoj industriji. Podrazumeva veći broj pojedinaca koji prikupljaju sredstva za određeni centralni cilj – najčešće neprofitnu organizaciju. Primer toga su maratonci koji trče za pomoć nekom pojedincu ili humanom cilju, a sva sredstva koja prikupe, uplaćuju organizaciji u čiju misiju veruju.
Iako u ovom tekstu na kraju, najvažniji deo celog procesa online fundraisinga (bez obzira na odabrani model) jeste transparentnost. Ona se postiže redovnim izveštavanjem o utrošenim sredstvima i postignutim uspesima, neskrivanjem troškova ili nepredviđenih situacija, otvorenošću prema svojoj zajednici i zahvaljivanju na podršci. Mada se čini kao podrazumevana stvar, ovaj „traži podršku – zahvali se – izvesti o rezultatima“ ciklus je najvažniji deo fundraisinga, bio on online ili ne, jer gradi poverenje kod vaših čitalaca, učvršćuje podršku i dugoročno postaje najvažniji resurs koji imate.
Naredni model je članski i podrazumeva veću posvećenost vaše zajednice od prethodnog, donacijskog modela. To znači da se vaši čitaoci u toj meri vrednosno poistovećuju sa vašim medijem da su spremni da postanu “članovi” vašeg brenda. Oni koji odluče da podrže medij redovnim mesečnim ili godišnjim donacijama, dobijaju pristup ekskluzivnom sadržaju i nagradama, mogućnost da predlažu teme i razgovaraju sa autorima, kao i mnoge druge beneficije. Za primer članskog modela, pogledajte Guardian, ili srpski KRIK. Važno je napomenuti da i donacijski i članski model zahtevaju konstantno vođenje kampanje i podsećanje zajednice na važnost doniranja, što iziskuje dosta kreativnosti i posvećenosti.
Treći model, peer-to-peer, obično se organizuje oko događaja i nije čest u medijskoj industriji. Podrazumeva veći broj pojedinaca koji prikupljaju sredstva za određeni centralni cilj – najčešće neprofitnu organizaciju. Primer toga su maratonci koji trče za pomoć nekom pojedincu ili humanom cilju, a sva sredstva koja prikupe, uplaćuju organizaciji u čiju misiju veruju.
Iako u ovom tekstu na kraju, najvažniji deo celog procesa online fundraisinga (bez obzira na odabrani model) jeste transparentnost. Ona se postiže redovnim izveštavanjem o utrošenim sredstvima i postignutim uspesima, neskrivanjem troškova ili nepredviđenih situacija, otvorenošću prema svojoj zajednici i zahvaljivanju na podršci. Mada se čini kao podrazumevana stvar, ovaj „traži podršku – zahvali se – izvesti o rezultatima“ ciklus je najvažniji deo fundraisinga, bio on online ili ne, jer gradi poverenje kod vaših čitalaca, učvršćuje podršku i dugoročno postaje najvažniji resurs koji imate.
Luka Božović - trener Podrška medijima – potreba ili sažaljenje?
Lokalni
mediji u regionu su se etablirali kao mesto za informisanje i postali
nezaobilazni u informisanju lokalne zajednice. Lokalna publika stvorila je
naviku da se o lokalnim temama informiše na lokalnim televizijama, portalima
ili radio-stanicama. Neki od njih postali su izuzetno prepoznati od strane
publike i uticajni na lokalnom nivou, ali i nacionalnom nivou.
Od prvog dana rada, sadržaj koji ovi mediji objavljuju bio je besplatan, a njihovi modeli finansiranja različiti. Da li se čitaoci zapitaju ko finansira rad medija koje svakodnevno čitaju, slušaju i gledaju? Pa, i ne baš, zašto bi? Čitaoci su tu zbog sadržaja koji je njima značajan iz različitih razloga. Oko tog sadržaja formiraju zajednice, o njemu razgovaraju, zbog njega se vraćaju na sajtove lokalnih portala, prebacuju kanal ili menjaju radio-stanicu.
Kvalitetan sadržaj je zato jedan od preduslova da lokalni mediji osim publike dobiju i dodatna sredstva za rad, baš od te publike. Publika koja redovno prati i konzumira sadržaj koji lokalni mediji stvaraju jeste ključna za uspešne kampanje prikupljanja sredstava.
Kako će publika reagovati ako joj se traži finansijska podrška? Ovo pitanje često muči lokalne medije, ali je važno razumeti da je odgovor na to pitanje upravo u njihovim rukama. Publika će reagovati u odnosu na to kojim tonom joj se lokalni mediji obrate. To nekada zavisi od potreba lokalnih medija u određenom trenutku.
Finansijska podrška lokalnim medijima nije milostinja, i ne traži se pod parolom “milostinja za novinare”, već pod parolom “podrži medije koje pratiš”. Sredstva mogu da se traže i u krizi, i to isto tako nije pogrešno. Recimo, kada mediji pod pritiskom dobijaju kazne zbog svog rada. S druge strane, kada traženje finansijske podrške nije uslovljeno kriznom situacijom, važno je imati na umu da publici treba predstaviti da je njihova podrška ujedno i garant nezavisnosti medija.
Ne treba zaboraviti ni da je za uspeh kampanja prikupljanja sredstava za rad medija važno da se publika informiše o načinu finansiranja medija, o tome zašto je važno da doniraju novac, kao i o tome šta je dovedeno u opasnost bez te podrške. Kroz svoj rad lokalni mediji stvorili su zajednice oko sebe, i od tih zajednica zavise. Ipak, koliko lokalnim medijima znači ta zajednica, toliko i zajednici znače lokalni mediji. To treba napomenuti, jer lokalna zajednica koja želi da nastavi da se informiše ima mogućnost da utiče na to da sadržaj koji konzumira ostane redovan i kvalitetan.
Da biste znali da li je vaša publika spremna da vam da novac i na taj način podrži vaš rad, morate da počnete sa prvim korakom – da joj objasnite zašto je važno da vas podrže finansijski, a onda i tražite da vas podrže. Kada publici tražite novac, to uvek daje bolje rezultate nego kada ga ne tražite.
Od prvog dana rada, sadržaj koji ovi mediji objavljuju bio je besplatan, a njihovi modeli finansiranja različiti. Da li se čitaoci zapitaju ko finansira rad medija koje svakodnevno čitaju, slušaju i gledaju? Pa, i ne baš, zašto bi? Čitaoci su tu zbog sadržaja koji je njima značajan iz različitih razloga. Oko tog sadržaja formiraju zajednice, o njemu razgovaraju, zbog njega se vraćaju na sajtove lokalnih portala, prebacuju kanal ili menjaju radio-stanicu.
Kvalitetan sadržaj je zato jedan od preduslova da lokalni mediji osim publike dobiju i dodatna sredstva za rad, baš od te publike. Publika koja redovno prati i konzumira sadržaj koji lokalni mediji stvaraju jeste ključna za uspešne kampanje prikupljanja sredstava.
Kako će publika reagovati ako joj se traži finansijska podrška? Ovo pitanje često muči lokalne medije, ali je važno razumeti da je odgovor na to pitanje upravo u njihovim rukama. Publika će reagovati u odnosu na to kojim tonom joj se lokalni mediji obrate. To nekada zavisi od potreba lokalnih medija u određenom trenutku.
Finansijska podrška lokalnim medijima nije milostinja, i ne traži se pod parolom “milostinja za novinare”, već pod parolom “podrži medije koje pratiš”. Sredstva mogu da se traže i u krizi, i to isto tako nije pogrešno. Recimo, kada mediji pod pritiskom dobijaju kazne zbog svog rada. S druge strane, kada traženje finansijske podrške nije uslovljeno kriznom situacijom, važno je imati na umu da publici treba predstaviti da je njihova podrška ujedno i garant nezavisnosti medija.
Ne treba zaboraviti ni da je za uspeh kampanja prikupljanja sredstava za rad medija važno da se publika informiše o načinu finansiranja medija, o tome zašto je važno da doniraju novac, kao i o tome šta je dovedeno u opasnost bez te podrške. Kroz svoj rad lokalni mediji stvorili su zajednice oko sebe, i od tih zajednica zavise. Ipak, koliko lokalnim medijima znači ta zajednica, toliko i zajednici znače lokalni mediji. To treba napomenuti, jer lokalna zajednica koja želi da nastavi da se informiše ima mogućnost da utiče na to da sadržaj koji konzumira ostane redovan i kvalitetan.
Da biste znali da li je vaša publika spremna da vam da novac i na taj način podrži vaš rad, morate da počnete sa prvim korakom – da joj objasnite zašto je važno da vas podrže finansijski, a onda i tražite da vas podrže. Kada publici tražite novac, to uvek daje bolje rezultate nego kada ga ne tražite.
Herceg Novi
Zašto je borba protiv dezinformacija važna za lokalne medije?
U vremenima borbe protiv dezinformacija na globalnom nivou,
lokalni mediji nisu pošteđeni i nalaze se pred istim izazovima – kako
prepoznati lažne vijesti i kako ne dozvoliti njihovo prenošenje?
Takođe, važno je da lokalni mediji rade na podizanju nivoa medijske
pismenosti i na taj način još kvalitetnije komuniciraju sa svojom
publikom.
Šta kažu naši treneri?
Šta kažu naši treneri?
Stefan Janjić - trener Provera podataka: Zašto je teško doći do istine i kako istrajati u borbi za nju?
Zamislite
da se u javnosti i medijima vodi žustra debata u vezi sa pitanjem treba li
marihuana da bude legalizovana. Svoje mišljenje o tome izlažu lekari, pravnici
i aktivisti, a jedan političar na konferenciji za štampu iznosi ovakav podatak:
“Za marihuanu mnogi kažu da je bezazlena, ali ona je jedna od najvećih pošasti
21. veka. Onaj ko se ‘navuče’ na marihuanu teško odoli težim drogama. Pogledajte
samo – otkad je 1991. na Bahamima legalizovana marihuana, broj narkomana se u
toj zemlji svake godine udvostruči.” Ovakva izjava zvuči vrlo upečatljivo i
pamtljivo. Međutim, ima li u njoj istine?
Prvo, nije svaka tvrdnja proverljiva. Neko može reći da je njegova majka najbolja majka na svetu, ali ne postoje precizni merni instrumenti koji bi tu konkretnu majku rangirali na globalnoj listi na kojoj se takmiči još dve milijarde drugih majki. Isto tako je gotovo neizvodljivo rangirati marihuanu na listi pošasti, jer kriterijum nije jasan. Šta tačno merimo? Broj zavisnika, broj fatalnih ishoda, broj krivičnih dela učinjenih pod uticajem marihuane, dugoročnu štetu? Rečenice poput ove kojom je započeta izjava političara često su namerno formulisane tako da zvuče pompezno a da suštinski budu neproverljive.
Drugo, jedan od ključnih problema provere podataka oličen je u takozvanom Brandolinijevom zakonu, koji upućuje na to da je vreme potrebno za dekonstrukciju neke besmislice obrnuto proporcionalno vremenu koje je bilo potrebno za njeno izmišljanje. Drugim rečima, glupost se može smisliti za sekund, da bi nam potom bili potrebni sati, pa i dani kopanja po podacima da bismo utvrdili ima li istine u onome što je rečeno. Takav je slučaj s drugom rečenicom iz izjave, koja dovodi u uzročno-posledičnu vezu korišćenje marihuane i “težih droga”. Ta tvrdnja nije neproverljiva, ali bi utvrđivanje činjenica zahtevalo iscrpljujuće kopanje po naučnim radovima i statističkim podacima. Kada bismo, premoreni, sumirali sve podatke na jednom mestu, teško da bismo i tad imali preciznu sliku: evidencija o potrošnji narkotika, a pogotovo o korelaciji među različitim vrstama narkotika, ne može se voditi sa istom preciznošću kao evidencija o potrošnji goriva ili vakcina.
Treće, određene lažne tvrdnje veoma često deluju neupitno, zdravorazumski. Bahami su legalizovali marihuanu 1991. godine? Da, i? Šta je tu sumnjivo? Zar to nije neka egzotična zemlja, garantovano svi igraju sambu, piju pivo i po čitav dan su “naduvani”? Samo 15 sekundi “guglanja” deli nas od zaključka da nas je političar namerno ili slučajno slagao: upotreba kanabisa na Bahamima je ilegalna, a za one koji ga poseduju predviđene su drakonske novčane i zatvorske kazne. Poseban problem našem mozgu pravi apofenija – sklonost da uočavamo obrasce tamo gde ih zapravo nema, od oblaka koji na nebu formiraju sliku slona, do teorija zavere koje nas obmanjuju da MMR vakcina izaziva autizam. Na isti način se i Bahami savršeno uklapaju u predstavu o posledicama suviše liberalne politike.
Četvrto, čak i ako zanemarimo činjenicu da je priča o Bahamima izmišljena, ima li taj primer smisla makar u statističkom pogledu? Ni najmanje. Nemamo digitron u glavi, a čak i kad bismo ga imali, uglavnom ga ne bismo uključivali. Ako bismo pošli od neverovatne, minimalne pretpostavke da je 1991. godine na Bahamima postojao samo jedan narkoman, teza o udvostručavanju vodila bi nas do sledeće računice: 1992. godine Bahami su imali dva narkomana, 1993. četiri, 1994. osam, 1995. šesnaest, 2000. pet stotina dvanaest, 2005. šesnaest hiljada trista osamdeset četiri, 2010. više od pola miliona, a 2021. više od 536 miliona. To bi značilo da je 2005. na Bahamima bilo više narkomana nego stanovnika, a da danas na toj egzotičnoj destinaciji na svakog stanovnika dođe 1,36 miliona narkomana.
Svakog dana smo suočeni s velikim brojem dezinformacija, ali je neizvodljivo posvetiti se svakoj od njih i detaljno ih proveravati. Ako bismo išli tim putem, ničim se drugim u životu ne bismo bavili. To, ipak, ne znači da smo pred dezinformacijama bespomoćni. Ukoliko se potrudimo, možemo sami sebe istrenirati da uočimo određene crvene zastavice, kao korisne signale da je pred nama netačan sadržaj. Posebno treba obratiti pažnju na informacije s jakim emotivnim nabojem, na računice s velikim brojevima, na zaključke iskazane u hiperbolama, i – naposletku – na informacije koje nam zvuče dopadljivo. Najuspešnija laž je upravo ona koja je ostvarila tri cilja: da je zapamtimo, zavolimo i osetimo potrebu da je podelimo s drugima.
Prvo, nije svaka tvrdnja proverljiva. Neko može reći da je njegova majka najbolja majka na svetu, ali ne postoje precizni merni instrumenti koji bi tu konkretnu majku rangirali na globalnoj listi na kojoj se takmiči još dve milijarde drugih majki. Isto tako je gotovo neizvodljivo rangirati marihuanu na listi pošasti, jer kriterijum nije jasan. Šta tačno merimo? Broj zavisnika, broj fatalnih ishoda, broj krivičnih dela učinjenih pod uticajem marihuane, dugoročnu štetu? Rečenice poput ove kojom je započeta izjava političara često su namerno formulisane tako da zvuče pompezno a da suštinski budu neproverljive.
Drugo, jedan od ključnih problema provere podataka oličen je u takozvanom Brandolinijevom zakonu, koji upućuje na to da je vreme potrebno za dekonstrukciju neke besmislice obrnuto proporcionalno vremenu koje je bilo potrebno za njeno izmišljanje. Drugim rečima, glupost se može smisliti za sekund, da bi nam potom bili potrebni sati, pa i dani kopanja po podacima da bismo utvrdili ima li istine u onome što je rečeno. Takav je slučaj s drugom rečenicom iz izjave, koja dovodi u uzročno-posledičnu vezu korišćenje marihuane i “težih droga”. Ta tvrdnja nije neproverljiva, ali bi utvrđivanje činjenica zahtevalo iscrpljujuće kopanje po naučnim radovima i statističkim podacima. Kada bismo, premoreni, sumirali sve podatke na jednom mestu, teško da bismo i tad imali preciznu sliku: evidencija o potrošnji narkotika, a pogotovo o korelaciji među različitim vrstama narkotika, ne može se voditi sa istom preciznošću kao evidencija o potrošnji goriva ili vakcina.
Treće, određene lažne tvrdnje veoma često deluju neupitno, zdravorazumski. Bahami su legalizovali marihuanu 1991. godine? Da, i? Šta je tu sumnjivo? Zar to nije neka egzotična zemlja, garantovano svi igraju sambu, piju pivo i po čitav dan su “naduvani”? Samo 15 sekundi “guglanja” deli nas od zaključka da nas je političar namerno ili slučajno slagao: upotreba kanabisa na Bahamima je ilegalna, a za one koji ga poseduju predviđene su drakonske novčane i zatvorske kazne. Poseban problem našem mozgu pravi apofenija – sklonost da uočavamo obrasce tamo gde ih zapravo nema, od oblaka koji na nebu formiraju sliku slona, do teorija zavere koje nas obmanjuju da MMR vakcina izaziva autizam. Na isti način se i Bahami savršeno uklapaju u predstavu o posledicama suviše liberalne politike.
Četvrto, čak i ako zanemarimo činjenicu da je priča o Bahamima izmišljena, ima li taj primer smisla makar u statističkom pogledu? Ni najmanje. Nemamo digitron u glavi, a čak i kad bismo ga imali, uglavnom ga ne bismo uključivali. Ako bismo pošli od neverovatne, minimalne pretpostavke da je 1991. godine na Bahamima postojao samo jedan narkoman, teza o udvostručavanju vodila bi nas do sledeće računice: 1992. godine Bahami su imali dva narkomana, 1993. četiri, 1994. osam, 1995. šesnaest, 2000. pet stotina dvanaest, 2005. šesnaest hiljada trista osamdeset četiri, 2010. više od pola miliona, a 2021. više od 536 miliona. To bi značilo da je 2005. na Bahamima bilo više narkomana nego stanovnika, a da danas na toj egzotičnoj destinaciji na svakog stanovnika dođe 1,36 miliona narkomana.
Svakog dana smo suočeni s velikim brojem dezinformacija, ali je neizvodljivo posvetiti se svakoj od njih i detaljno ih proveravati. Ako bismo išli tim putem, ničim se drugim u životu ne bismo bavili. To, ipak, ne znači da smo pred dezinformacijama bespomoćni. Ukoliko se potrudimo, možemo sami sebe istrenirati da uočimo određene crvene zastavice, kao korisne signale da je pred nama netačan sadržaj. Posebno treba obratiti pažnju na informacije s jakim emotivnim nabojem, na računice s velikim brojevima, na zaključke iskazane u hiperbolama, i – naposletku – na informacije koje nam zvuče dopadljivo. Najuspešnija laž je upravo ona koja je ostvarila tri cilja: da je zapamtimo, zavolimo i osetimo potrebu da je podelimo s drugima.
Milovan Nikolić - trener Napredna Google pretraga i foto forenzika
Ukoliko
prilikom internet pretrage o nekom pojmu nailazite na mnoštvo linkova koji vam
se čine nevažnim, poslužite se ovim trikovima za naprednu Google pretragu kako biste je suzili. S obzirom na to da je to
jedan od najlakših načina za proveru verodostojnosti sadržaja plasiranog kroz
medije, pred vama su najkorisnije komande koje će vam pomoći prilikom pretrage.
minus (-): Ako želite da vam se izlistaju svi rezultati za neki pojam koji ne sadrže neki drugi pojam, sve što je potrebno da učinite jeste da stavite minus uz pojam koji želite da izbacite. Obratite pažnju da između pojma koji želite da izbacite i simbola „minus“ ne ostavite razmak. Primer: pojam1-pojam2
intitle: Ukoliko tragate za linkovima u naslovu čijih tekstova se nalazi određeni pojam, ukucajte „intitle“ i traženi pojam bez razmaka. Primer: intitle:pojam1
inurl: Ako isti metod ponovite uz komandu „inurl“, dobićete rezultate samo onih stranica čija URL adresa sadrži traženi pojam, što vam može biti korisno ukoliko pretražujete naslove tekstova po nekom specifičnom pojmu, jer se naslovi tekstova često nalaze u samim URL adresama. Primer: inurl:pojam1
navodnici („“): Tragate za određenim izrazom ili rečenicom iz novinskog teksta? Pokušavate da utvrdite da li se određeni tekst pojavio na još nekom mestu na internetu? Ukoliko izraz koji proveravate stavite između navodnika, Google će pretraživati internet isključivo za kombinaciju reči, i na taj način će drastično suziti broj rezultata pretrage. Primer: „Izraz koji pretražujete“
Prilikom Google pretrage, ako kliknete na opciju „Tools“, otvoriće vam se dodatne opcije za sužavanje pretrage. Dobićete mogućnost da pretragu suzite po vremenskom periodu, na taj način što ćete da izaberete početni i krajnji datum za prikazivanje rezultata pretrage. Takođe, biće vam ponuđene i opcije za sužavanje pretrage po državi porekla, ali i jeziku na kom se rezultati prikazuju. I ne zaboravite, ukoliko nailazite na rezultate na jeziku koji ne razumete, Google Translate i Bing Translator su vam uvek na raspolaganju!
Ako sumnjate u to da je tekst koji čitate plagijat, najlakši način da to proverite jeste korišćenjem alata QueText, koji će u pretragu uključiti rečenice ili cele pasuse i kao rezultat vam izbaciti linkove na kojima se taj tekst nalazi.
Pred vama se nalazi fotografija, ali ne možete da uđete u trag njenom poreklu, niti ste sigurni da li je slika fotošopirana? Pomoć vam mogu pružiti platforme za obrnutu pretragu fotografija: Google Images, Yandex Images, Bing Images i TinEye. Preporučuje se paralelno pretraživanje iste fotografije kroz različite pretraživače, zato što svaki od njih ima određene prednosti. Nažalost, ne postoji mogućnost automatskog pretraživanja svih pomenutih platformi odjednom, tako da ćete pretrage morati da sprovodite „ručno“. Google Images, na primer, dobro prepoznaje oblike i šablone, dok se Yandex mnogo bolje snalazi sa licima. Bing Images će vam brzo prevesti tekst sa fotografije ukoliko je on na nekom drugom stranom jeziku, a TinEye vam može biti od koristi ako tragate za najstarijom verzijom neke slike koja je javno dostupna na internetu.
Ukoliko postoje, korisne informacije možete da dobijete i iz metapodataka koji su upisani u sam fajl digitalne fotografije. Koristeći onlajn alatku poput EXIF-Viwer, možete doći do podataka kao što su vreme i mesto nastanka fotografije, oznaka uređaja kojim je fotografisano, a ponekad i do imena autora slike. Takođe, ako sumnjate da je fotografija na koju ste naišli fotošopirana, u pomoć vam priskače Forensically. Pomoću različitih algoritama, ova alatka ukazuje na elemente fotografije koji su potencijalno menjani. Ovakva analiza fotografije nije apsolutno precizna metoda za proveru verodostojnosti, ali vam može biti prvi korak u procesu istraživanja. Najkonkretniji dokaz toga da je neka fotografija promenjena jeste pronalazak njene originalne verzije.
minus (-): Ako želite da vam se izlistaju svi rezultati za neki pojam koji ne sadrže neki drugi pojam, sve što je potrebno da učinite jeste da stavite minus uz pojam koji želite da izbacite. Obratite pažnju da između pojma koji želite da izbacite i simbola „minus“ ne ostavite razmak. Primer: pojam1-pojam2
intitle: Ukoliko tragate za linkovima u naslovu čijih tekstova se nalazi određeni pojam, ukucajte „intitle“ i traženi pojam bez razmaka. Primer: intitle:pojam1
inurl: Ako isti metod ponovite uz komandu „inurl“, dobićete rezultate samo onih stranica čija URL adresa sadrži traženi pojam, što vam može biti korisno ukoliko pretražujete naslove tekstova po nekom specifičnom pojmu, jer se naslovi tekstova često nalaze u samim URL adresama. Primer: inurl:pojam1
navodnici („“): Tragate za određenim izrazom ili rečenicom iz novinskog teksta? Pokušavate da utvrdite da li se određeni tekst pojavio na još nekom mestu na internetu? Ukoliko izraz koji proveravate stavite između navodnika, Google će pretraživati internet isključivo za kombinaciju reči, i na taj način će drastično suziti broj rezultata pretrage. Primer: „Izraz koji pretražujete“
Prilikom Google pretrage, ako kliknete na opciju „Tools“, otvoriće vam se dodatne opcije za sužavanje pretrage. Dobićete mogućnost da pretragu suzite po vremenskom periodu, na taj način što ćete da izaberete početni i krajnji datum za prikazivanje rezultata pretrage. Takođe, biće vam ponuđene i opcije za sužavanje pretrage po državi porekla, ali i jeziku na kom se rezultati prikazuju. I ne zaboravite, ukoliko nailazite na rezultate na jeziku koji ne razumete, Google Translate i Bing Translator su vam uvek na raspolaganju!
Ako sumnjate u to da je tekst koji čitate plagijat, najlakši način da to proverite jeste korišćenjem alata QueText, koji će u pretragu uključiti rečenice ili cele pasuse i kao rezultat vam izbaciti linkove na kojima se taj tekst nalazi.
Pred vama se nalazi fotografija, ali ne možete da uđete u trag njenom poreklu, niti ste sigurni da li je slika fotošopirana? Pomoć vam mogu pružiti platforme za obrnutu pretragu fotografija: Google Images, Yandex Images, Bing Images i TinEye. Preporučuje se paralelno pretraživanje iste fotografije kroz različite pretraživače, zato što svaki od njih ima određene prednosti. Nažalost, ne postoji mogućnost automatskog pretraživanja svih pomenutih platformi odjednom, tako da ćete pretrage morati da sprovodite „ručno“. Google Images, na primer, dobro prepoznaje oblike i šablone, dok se Yandex mnogo bolje snalazi sa licima. Bing Images će vam brzo prevesti tekst sa fotografije ukoliko je on na nekom drugom stranom jeziku, a TinEye vam može biti od koristi ako tragate za najstarijom verzijom neke slike koja je javno dostupna na internetu.
Ukoliko postoje, korisne informacije možete da dobijete i iz metapodataka koji su upisani u sam fajl digitalne fotografije. Koristeći onlajn alatku poput EXIF-Viwer, možete doći do podataka kao što su vreme i mesto nastanka fotografije, oznaka uređaja kojim je fotografisano, a ponekad i do imena autora slike. Takođe, ako sumnjate da je fotografija na koju ste naišli fotošopirana, u pomoć vam priskače Forensically. Pomoću različitih algoritama, ova alatka ukazuje na elemente fotografije koji su potencijalno menjani. Ovakva analiza fotografije nije apsolutno precizna metoda za proveru verodostojnosti, ali vam može biti prvi korak u procesu istraživanja. Najkonkretniji dokaz toga da je neka fotografija promenjena jeste pronalazak njene originalne verzije.
Niš
Zašto je važno da lokalni mediji sarađuju na prekograničnim pričama?
Lokalne teme u regionu često
imaju prekograničnu komponentu, što se najbolje može vidjeti kada je, primjera
radi, riječ o ekologiji i životnoj sredini, ali i pojedinim društvenim
problemima poput položaja marginalizovanih grupa u lokalnim zajednicama.
Sarađujući na takvim pričama, mediji uče jedni od drugih, ali i grade poziciju
u kojoj će te priče imati jači uticaj i pokrenuti promjene u društvu.
Šta kaže naša trenerica?
Šta kaže naša trenerica?
Jelena Prtorić - trenerica Kako se upustiti u prekograničnu suradnju i odakle krenuti?
Razmjena informacija, iskustava i dijeljenje
resursa s kolegama i medijima u kontekstu međunarodnog istraživanja mogu vam
omogućiti rad na kompleksnijim projektima za koje inače ne biste imali vremena
ili sredstava, te povećati utjecaj i doseg vaših priča. No kako izabrati pravu
priču i na kakav se oblik suradnje odlučiti? Evo nekoliko ideja i savjeta.
Razmislite kako prilagoditi aktualnu temu lokalnom kontekstu
Ako tražite ideju za priču, jedna od opcija je da aktualnu globalnu ili regionalnu temu prilagodite lokalnom nivou. Možete se primjerice osvrnuti na odluke međunarodnih organizacija i relevantnih institucija na teme poput klimatskih promjena, migracijama, priče o javnom zdravstvu i slično. Ukoliko je EU najavila novu energetsku politiku, vrlo je vjerojatno da će se to odraziti i na zemlje Balkana. U vašoj cross-border priči, možete provjeriti kako se na lokalnoj razini troše fondovi namjenjeni energetskoj tranziciji ili kakav je njihov utjecaj na životnu sredinu. To je napravila ekipa iza priče Money to Burn (https://www.vpro.nl/argos/lees/onderwerpen/money-to-burn/en.html) koja je istražila kako europska legislativa o biomasi utječe na deforestaciju u Estoniji.
Usporedite situaciju u vašim gradovima/regijama Razmislite o temi koja je značajna za sve zemlje u kojima radite i uspredite situaciju u različitim gradovima/regijama. Recimo, zadnjih se godina priča se puno priča o zagađenju zraka u gradovima diljem Balkana. Primjer usporedne priče bilo bi istraživanje o kvaliteti zraka u vašem gradu s partnerskom organizacijom tik preko granice. Postoji li u vašem gradu tvornica ili kompanija koja je prisutna i u drugim zemljama u regiji? Kako se odnose prema radnicima i životnoj sredini na različitim lokacijama? Kakav je utjecaj njihovog rada na život stanovnika? Jedan od primjera takvog istraživanja je projekt Cities for Rent, koji je uspoređivao prisutnost i utjecaj velikih kompanija na tržište nekretnina i sektor stanovanja u 16 europskih zemalja: https://cities4rent.journalismarena.media/ U kontekstu lokalnih medija, ovakav je tip priča pogodan i za suradnju među manjim medijima unutar jedne zemlje. l
Slijedite trag preko granice
U školske primjere ovakvog cross-border novinarstva spadaju priče o trgovinskim rutama, krijumčarenju, migracijama i slično. Je li u vašem gradu porastao trend šverca cigareta? To može rezultirati sjajnom istraživačkom pričom kakvu su napravili kolege u Crnoj Gori (o švercu cigareta iz Bugarske): https://www.youtube.com/watch?v=kfyKDVMnMD4. Inspiracija može biti i istraživanje o prekograničnom zagađenju u kakvo se upustila grupa novinara koja je radila na zagađenju rijeke Tise, od Ukrajine do Mađarske: https://telex.hu/english/2021/03/29/litter-garbage-recycling-tisza-ukraine-hungary-telex-video
Odvagnite “za” i “protiv” i budite fleksibilni u vezi oblika suradnje
Naposlijetku, prije nego li se upustite u prekograničnu suradnu, razmislite kakav vam je oblik suradnje potreban. Nije svaka priča pogodna niti vrijedna upuštanja u cross-border istraživanje. Također, ne mora svaka prekogranična suradnja uroditi zajedničkim istraživanjem i pisanjem priča. Ponekada suradnja može značiti podijelu metodologije istraživanja ili ekspertize ili pak dogovor s partnerskim publikacijama o međusobnoj objavi sadržaja.
Razmislite kako prilagoditi aktualnu temu lokalnom kontekstu
Ako tražite ideju za priču, jedna od opcija je da aktualnu globalnu ili regionalnu temu prilagodite lokalnom nivou. Možete se primjerice osvrnuti na odluke međunarodnih organizacija i relevantnih institucija na teme poput klimatskih promjena, migracijama, priče o javnom zdravstvu i slično. Ukoliko je EU najavila novu energetsku politiku, vrlo je vjerojatno da će se to odraziti i na zemlje Balkana. U vašoj cross-border priči, možete provjeriti kako se na lokalnoj razini troše fondovi namjenjeni energetskoj tranziciji ili kakav je njihov utjecaj na životnu sredinu. To je napravila ekipa iza priče Money to Burn (https://www.vpro.nl/argos/lees/onderwerpen/money-to-burn/en.html) koja je istražila kako europska legislativa o biomasi utječe na deforestaciju u Estoniji.
Usporedite situaciju u vašim gradovima/regijama Razmislite o temi koja je značajna za sve zemlje u kojima radite i uspredite situaciju u različitim gradovima/regijama. Recimo, zadnjih se godina priča se puno priča o zagađenju zraka u gradovima diljem Balkana. Primjer usporedne priče bilo bi istraživanje o kvaliteti zraka u vašem gradu s partnerskom organizacijom tik preko granice. Postoji li u vašem gradu tvornica ili kompanija koja je prisutna i u drugim zemljama u regiji? Kako se odnose prema radnicima i životnoj sredini na različitim lokacijama? Kakav je utjecaj njihovog rada na život stanovnika? Jedan od primjera takvog istraživanja je projekt Cities for Rent, koji je uspoređivao prisutnost i utjecaj velikih kompanija na tržište nekretnina i sektor stanovanja u 16 europskih zemalja: https://cities4rent.journalismarena.media/ U kontekstu lokalnih medija, ovakav je tip priča pogodan i za suradnju među manjim medijima unutar jedne zemlje. l
Slijedite trag preko granice
U školske primjere ovakvog cross-border novinarstva spadaju priče o trgovinskim rutama, krijumčarenju, migracijama i slično. Je li u vašem gradu porastao trend šverca cigareta? To može rezultirati sjajnom istraživačkom pričom kakvu su napravili kolege u Crnoj Gori (o švercu cigareta iz Bugarske): https://www.youtube.com/watch?v=kfyKDVMnMD4. Inspiracija može biti i istraživanje o prekograničnom zagađenju u kakvo se upustila grupa novinara koja je radila na zagađenju rijeke Tise, od Ukrajine do Mađarske: https://telex.hu/english/2021/03/29/litter-garbage-recycling-tisza-ukraine-hungary-telex-video
Odvagnite “za” i “protiv” i budite fleksibilni u vezi oblika suradnje
Naposlijetku, prije nego li se upustite u prekograničnu suradnu, razmislite kakav vam je oblik suradnje potreban. Nije svaka priča pogodna niti vrijedna upuštanja u cross-border istraživanje. Također, ne mora svaka prekogranična suradnja uroditi zajedničkim istraživanjem i pisanjem priča. Ponekada suradnja može značiti podijelu metodologije istraživanja ili ekspertize ili pak dogovor s partnerskim publikacijama o međusobnoj objavi sadržaja.
Jelena Prtorić - trenerica Kako spriječiti i liječiti konflikte u cross-border istraživanju?
Svaki timski rad ima svojih izazova, pa niti rad na prekograničnoj suradnji nije izuzetak - ovakav rad može često biti izvor frustracija i izazvati konflikte. Do konflikata u ovakvim projektima najčešće dolazi zbog manjkavosti u komunikaciji i nedovoljno definiranom načinu suradnje. Također, valja uzeti u obzir i razlike u znanjima i mogućnostima sudionika u ovakvom tipu istraživanja. Freelanceri, koji često žongliraju između više projekata odjednom, lokalni mediji ili manje medijske kuće vrlo vjerojatno neće imati istu količinu vremena i resursa kao i veći mediji koji sudjeluju u istraživanju
Bolje spriječiti no liječiti
Najbolje rješenje konflikata je pobrinuti se da do njih ne dođe. U samom početku definirajte koja je vaša uloga u projektu i što od njega očekujete, te o tome otvoreno popričajte s partnerima. Nemojte se ustručavati formalizirati detalje tog razgovora. To ne znači (nužno) da ćete potpisati ugovor, već samo napismeno utvrditi bitne detalje kao što su:
-Oblik suradnje i uloga svakog partnera u istraživanju.
-Kako ćete dijeliti materijale i koliko često?
-Kojim ćete kanalima komunicirati i koliko često? Uvijek je dobro odlučiti se za kanale komunikacije koje sudionici već koriste.
-Čak i ako ne radite na osjetljivoj priči, dobro je utvrditi koje su mjere predostrožnosti kojih ćete se držati te kojim kanalima komunicirati.
-Metode i plan istraživanja. Primjerice, prepostavlja li rad terensko istraživanje i tko ga obavlja? Kada možete očekivati infomacije s terena? Trebate li poslati zahtjev za pristup informacijama i koliko će vam vremena trebati da dobijete odgovore?
-Vremenski period u kojem planirate završiti istraživanje, kada planirate krenuti s objavom objavljivanju tekstova i na koji način ćete ih objavljivati
-Utvrditi hoćete li imati koordinatora u timu. Ta osoba može biti netko iz tima ili vanjski suradnik. Koordinator pazi da komunikacija među timovima dobro funkcionira, da se timovi redovito sastaju i razmjenjuju informacije. Za manje timove ili timove koji se sastoje od freelancera ili lokalnih medija, često je zbog nedostatka sredstava i vremena teško imati posebnog koordinatora. Alternativa tome može biti “rotirajuća koordinacija” u kojoj se kroz određeni vremenski period izmjenjuju osobe tima.
-Ukoliko ste za svoje istraživanje primili neki oblik novčane potpore, odmah definirajte kako se novac distribuira, na koji način čuvate račune i potvrde, te tko će i kako komunicirati s donorima.
Kako se nositi s konfliktima?
- Redefinirajte prioritete.
Nekada, unatoč detaljnom dogovoru i najboljim namjerama, suradnja ne funkcionira jer su se okolnosti promijenile. Ukoliko je to vaš slučaj, sazovite sastanak i pokušajte redefinirati uvjete početnog dogovora. Možda su vam tjedni sastanci preintenzivni? Možda se promijenio rok za objavu teksta? Uvijek je poželjno takve promjene čim prije podijeliti s ostalim organizacijama.
-Uposlite vanjskog moderatora.
Ovo rješenje nije uvijek niti svima dostupno, no ukoliko radite na prekograničnoj priči u sklopu nekog projekta ili stipendije, često je moguće zatražiti pomoć od mentora na projektu kako biste riješili konflikt unutar radne grupe.
Jedan od najvažnijih ciljeva radionice bilo je pronalaženje tema na kojima bi lokalni mediji mogli da sarađuju, da bi nakon nje napravili istraživanje, razmijenili informacije i napisali priče s komparativnom komponentom.
Pogledajte:
Pogledajte:
Novinarsko veče
Credits
Scroll down to continue
Swipe to continue
Swipe to continue
Zašto je online fundraising važna tema za lokalne medije?
O čemu zapravo pričamo kada pričamo o crowdfundingu za medije?
Podrška medijima – potreba ili sažaljenje?
Zašto je borba protiv dezinformacija važna za lokalne medije?
Provera podataka: Zašto je teško doći do istine i kako istrajati u borbi za nju?
Napredna Google pretraga i foto forenzika
Zašto je važno da lokalni mediji sarađuju na prekograničnim pričama?
Kako se upustiti u prekograničnu suradnju i odakle krenuti?
Kako spriječiti i liječiti konflikte u cross-border istraživanju?
Kako su UPS Media, Lozničke novosti i PV Portal istraživali na temu zagađenja voda u svom okruženju?
Kako su RTV Teuta i Tačno.net istraživali komunalne teme u Ulcinju i Sarajevu?
Kako su eTrafika i City Smart Radio istraživali problematiku prinudnih brakova u BiH i Srbiji?
Novinarsko veče
